ja to najbolje znam
sinoć u očajanju
iskopam rupu
i zemlji šapnem svoje ime
i zemlja se zakle da neće reći nikom
i da će teško kazniti onoga koji bi progovorio
a jutros mi se s oraha
rugaju dvije šojke kreštalice
mi znamo tko si
mi znamo tko si
nad cinijama leptiri ispisuju u letu moje ime
vjetar raznosi slova u rinfuzi pa ih kradom opet sastavlja
zemljo
o zemljo
zaustih izreći kletvu
a ona mi pokaza na mrtvu krticu
na zakašnjelu kaznu
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.