Sven Adam Ewin | SIC Transit

Stojiš na uglu… Zadnja droca.
Gladna i bosa. I bez šminke.
U ruci tvojoj prazna boca.
Finiš propale jednočinke.

U srcu mračno ko u rogu;
Na oči mutna mrena pala;
Džukela prođe – digne nogu;
Ti se nakloniš… Kažeš, hvala!

Tvoji bivši oprezno priđu:
Kako se zoveš? pitaju te.
Zatim čekaju… Pa otiđu.
Usne tvoje prkosno šute.

Kako se zoveš? pitam i ja,
A ti mi šapneš: POEZIJA.