Kolumne

srijeda, 15. veljače 2017.

Slavica Gazibara | Boje


Kupit ćemo ružičastu kapu
malena moja.

Zimsko subotnje popodne je,
diskretni blues naglašava opuštenost
za stolom uz kavu i cigaretu,
a pogled odmara
raznobojni buketić oivičen vazom.
Nježna bijela dalija
usamljena
ponosno skriva boli i strasti,
dok krhka anemona
sramežljivošću ranjivost odaje.
Tamnomodre maćuhice pliš
ćuti dubinu ljepota
tek rijetkima vidljivu.
Kao da govori ruža purpurna:
Pogledaj me, ja nudim zaborav!

Ali, ne budeš li me mazio,
zaboljet će – šapuće njezin trn.
Narcisa žuta samo pogled traži
i ljubav na tren
jer već sutra uvenuti mora.
Usporava ritam krvi svetošću
potočnica plava,
boji pogled i dušu
beskrajem mora i neba…

U vrtu života puno je ljudi
puno je boja malena moja
i kupit ćemo tu ružičastu kapu
jer prerano je da se predomisliš.
Vrijeme je tek pred tobom.

Nema komentara :

Objavi komentar