Julijana Plenča | Djevojčica i ja

gledam djevojčicu u meni
što propitkuje
sve ono što sada jesam,
je li očekivala ovakvu ženu,
je li očekivala ove sumnje,slutnje,
nade , dizanja i padanja,
zasrami li se kada mojih postupaka,
koliko sam je puta izdala,
koliko snova sam napustila...
jesam li onakva kakvu je očekivala...
propitkuje djevojčica u meni,
ali propitkujem i ja,

žena sredovječna, obična,
iskustvom istkana,
koliko puta sam pogriješila,
koliko puta posrnula,
koliko puta ustala,
koliko odsjaja zvijezda izgubila,
što bih drugačije sada učinila...
propitkujemo ona i ja,
a život korača dalje sa svim
našim tragovima,
sa svim brazdama i ornamentima...,
a život dalje teče sa svim
našim snovima, željama,
slutnjama, čežnjama...
teče i ništa ne propitkuje,
samo jednostavno jest...
autor Julijana Plenča