Ritam misli | Impuls - poezija špancira

Eđidija Baldini | Nemam snage

"Nemam snage, pustite me već jednom!"- mrzovoljno je odgovarao vrapčić svojoj braći. Oni poletješe jer su jedva čekali prvi jutarnji let. Nakon jučerašnjeg kišnog dana uslijedila je vedra zora. Navijestila je lijep, sunčan dan. Mama je već odavno krenula. Morala je duže raditi i donositi hranu i ovom vrapčiću koji nikako da krene iz gnijezda.

Braća su vragolasto letjela i takmičila se s drugim vrapčićima. Izvodili su razne vratolomije i najljepše im je bilo kad su se takmičili u brzini letenja. Cilj im je bila uvijek jedna visoka, divlja trešnja. Mama ih je uvijek upozoravala da ne slijeću na niska stabla. Ima ponekih mačaka i nikad se ne zna. Može se svašta dogoditi. Posebno ih je upozorila da se čuvaju mačaka jedne stare gospođe.

Mačke su živjele u staroj kući na kraju grada. Sve je odavalo sjaj nekog drugog vremena, i kuća i gazdarica i mačke. Po cijele bi dane samo spavale, izležavale se na popodnevnom suncu i tek predvečer malo živnule, kad bi gazdarica sišla u vrt. Tada bi, kako bi zadobile gazdaričinu pohvalu, trčkarale po vrtu, penjale se na smokvu, ali i to se događalo sve rjeđe. I one su imale poneku godinu.

Eđidija Baldini | Iš, iš

As, as, as
lajao je pas.
Iš, iš, iš,
bježao je miš.

Ica, ica, ica,
za njim juri sovica,
žurila je lastavica,
pretekla ju prepelica.

Mirno rasla travica,
kotrljala se loptica,
zujala je osica,
mirisala metvica.

Zatresla se rotkvica,
grickala ju krtica,
lelujala se ružica,
pod njom skače sjenica.