Branka Kadabec | Čekajući proljeće

I

U dugim sjenama stabala,

što u suton kao da su zaspala.

Oko traži onaj tvoj sjaj, tako znan

a opet tako nestvarno i stran.

Tražim zlaćani trag u tami,

kao suze trag na licu kad smo sami.

Voljela bih da si tu, sada, ovog trena,

da je tu tvoj zlaćani trag, bez tamnnih sjena.

Ova zima i bez ognja žar svoj oštri iskri,

dok inje pod nogama kao razbijeno staklo pršti.

Čudan obuzima me osjećaj slušajući zvuk taj,

koji iza svakog koraka ostaje kao da nema kraj.

Branka Kadabec | Išćem te / Tražim te

Išćem te

Čez pote tak strane neznane
v moru zgubljenih kušlecov te išćem
I nikak baš nikak najti te nemrem
Kak da si s nebeski kočijah
v oblaki nebeski nestala
Mene tuj na črne zemle ostavila
da prazneh rukah
v svoji sozi tvoje lišce gledim
I dok sem buden i dok spim
Vrni se zovem te
čuješ me ne spiš
Kej tebi sa moja toga ni baš niš
Gdo je svoje dlane na tvoje rame del
Gdo je mila moja tebe mene zel
da te nigde više nema


Tražim te

Kroz puteve strane neznane
u moru izgubljenih poljubaca te tražim
I nikako baš nikako ne mogu da te pronađem
Kao da si s nebeskim kočijama
u oblacima nebeskim nestala
Mene tu na crnoj zemlji ostavila
da praznih ruku
u svojoj suzi tvoje lice gledam
I dok sam budan i dok spavam
Vrati se zovem te čuješ ne spavaš
Zar tebi sva moja tuga ne znači ništa
Tko je svoje dlanove stavio na tvoja ramena
Tko je mila moja tebe meni uzeo da te više nema

Branka Kadabec | Postojim...

Autor fotografije - kolaža: Branka Kadabec

Nemoj me tražiti
u neispisanim redovima
bijelih bilježnica
ni čitati me nemoj
između redova.

Branka Kadabec | Reči

Fotografija: Stipe Duvnjak, predsjednik KUD-a Novo Čiče

Je za istinu lepo prečitati
Reči stare, domaće
letiju fiže, po ganjku
pak i na najže
ke te nema
a bormeš i po pemnice
de se i lajti zibaju