Nela Stipančić Radonić | U domu svom

Kada se vratim jednom domu svom iz tuđine,
tiho ću vrata za sobom zatvoriti,
podragati pogledom zaboravljene sitnice,
udahnuti duboko sve izgubljene mirise,
obrisati sve nesporazume
i razgovarati dugo sa zidovima svojim
o godinama koje sam provela daleko od njih.
Pa ih zamoliti da se ne mrgode i strogo mi ne sude
zbog života daleko od njih.
A potom slušati strpljivo sve njihove jade. O samoći,
patnji, godinama koje su proveli sami i napušteni.
O uzdasima koje nitko nije čuo i pitanjima
postavljenim stotinu i stotinu puta…
Koliko je teško bilo zidovima mojim,
a koliko meni, ostat će među nama. Zauvijek.