po brezama nežnim rudnulim od ruja
poput guje bele plazi rana zima
i ruj zlatni veze srebrom prve slane
odora zlaćana što žad smeni zelen
pa poslednji pev lišća ugušiće tmine
magle će i slane zamlečiti jutra
pod pokrovom mrtvog preverovskog lišća
ravnodušna trava spavaće bez snova
a ja sva samoća ogolela gorka
još ponekim stihom vijorim zeleno
dok mi zime moje krvlju plazi jeza
ej da bogdo duša stari kad i telo
pa da travi nalik san bez snova spavam
da ne pamti duša ljubavi listanje
srećno li je lišće jer nema sećanje
ni želju bolesnu da i svelo traje
niti bol zbog bele od leda vezilje
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.