Marija Aleksić | Božanska ljubav Klare Šuman

Nisam ljubomorna kao što kažu hroničari 19.veka

Na tebe 

Kao Klara na Roberta 

Možda malo 

Ali te božanski volim kao ona njega

U dvadeset hiljada pisama koje mu je poslala stala je sva ljihova ljubav

Kao u sthovima koje ja tebi šaljem

Možda je dvadeset hiljada pisama i na stotine hiljada slova malo

Da opiše koliko te božanski volim

Ti si moje savršeno biće

Kažeš mi da je to samo subjektivni osećaj zaljubljene žene

Ja kažem da je to božanska ljubav jedne moderne Klare Šuman

Možda moj lik neće biti na novčanici

Ni klavir na pozadini jedne valute 

Možda će neki moji stih da probudi svetlost koja je davno umrla u ljudima 

Možda će ljubav ponovo da beleži pobede nad tamom

Kao moja prema tebi

Nisam ljubomorna na tebe 

Kao Klara na Roberta

Možda malo kad si samo prelep

I kad lepo besediš da te je milina slušati

I kad se pojaviš sa svojim pogledom koji samo ja razumem

Možda tada 

Malo

To nije ljubomora to je božanska ljubav

To je umetnost zavođenja jednog muškarca koji je uzeo za sva vremena srce jedne žene

To je stih protkan rečima koje svakodnevno izgovaraju njih dvoje

Zaleđeno kraljevstvo arendelesko koje koje je tvoje toplo srce istopilo

Nema više onih santi koje su me tako udarale po glavi

Kraljevstvo je toplo

Kao tvoja ruka koja me greje 

Nisam ljubomorna na tebe 

Kao Klara na Roberta

Možda malo

Samo malo

Kad pogledaš u daljinu i zavrtiš mi svaki neuron

Poželim da budeš tu

A onda se probudim 

I shvatim 

Da je Klara Roberta samo sanjala