Sanja Krušelj | Potrošena karta!

   Tko sam bila

   na ovome svijetu?,

   tek sitno slovo, urezano

   u božje dlanove, 

   lice starice, glas djeteta

   dok gubila sam se

   malenim daljinama

   vlastitih vrijednosti. 

   A voljela sam tebe

   neznam dali znaš

   koliko voljeti može

   čovjek

   kojemu je ljubav

   tek

   ranjivo krilo ptice

   Znaš li?

   voljela sam tebe 

   neznam dali te

   sumnje izjedaju

   dok kupaju se 

   u hladnoj rijeci istine. 

   Biti ćeš tamo

   tek potopljeni val

   moje samoće

   I neznam

   hočeš li razumijeti

   kada ću ti pričati 

   svojim tišinama. 

   I sada

   u maglovitom sjaju

   blještavila

   u plovim u tišine 

   vlastite sudbine, 

   tamo raspoznajem

   svoj lik. 

   Pa stavim u svoja

   njedra 

   potrošenu kartu

   ljubavi...

   gdje još raspoznajem

   svoj lik

   Jer ja sam tek

   uzburkano more, 

   nošena plimom

   predrasuda