samo za nespretne, zbunjene i tužne,
putnike kroz život što na sve zakasne,
za sve kojim sreća iscuri kroz prste.
Htela bih im sjaja, i cveća, i zvezda
prosuti u krilo i u prazne ruke!
Pesmom bih u srca, ko u ptičja gnezda
da im gnezdim ševe il prolećne laste.
Stihom melem točim, nek' iz reči kane
nad svakim kom život milost bio nije,
ko je uzaludno čekao da svane
obećana zora onog boljeg sutra.
Sestrinske, utešne noćas sam skovala
za one s margina, uvek izvan pira...
Rukovet sam rima za meleme dala
stihom da poljubim da prodje gde boli.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.