Milan Frčko | Minsko polje

Svibnju si haljinu obukla,
valovima rekla moje ime i sada
slušam vodene kapljice, što po lopoču klize.
Vjetar miluje vodu i odrazu božjih ruku se čudi.
Bog između prstiju drži ljubavne karte i razmišlja
da li da ih pokloni nama, ili prošlosti.
Na dnu mašte snovi hodočaste.
Ja znam zašto sam ih preskočio.
I dok sunce svoje pramenove poklanja
vodi, ti po kalendaru crtaš granice.
Tvoje usne su minsko polje.