...sebi, detetu
Draga moja Tatjana...
„Čekaj, što me zoveš tako, svi me zovu Tanja?“
Ćuti sad kad ti pričam, imam nešto važno da ti kažem. Hajde za početak, ne dozvoli da te svi zovu nadimkom, ponekad je potrebno napraviti distancu.
„Šta je to distanca?“
Jao, kad razgovaram sa detetom od dvanaest godina... Ne prekidaj me! Zar nisi dosad naučila da ćutiš kad ti se obraćaju stariji? Dobro, to i ne moraš da radiš, ali ćuti kad ti priča mudriji od tebe. Evo, ja sam zapravo ti, samo četrdeset godina kasnije. O, Bože, toliko?! Tanja, ja nemam pojma kako se ovo tako brzo desilo. Dobro, nema veze, gledaj u ogledalo, kad skreneš pogled, izgubim te. Uvek sam volela boju naših očiju, kao šuma pod kišom, zelene a mutne.
„Lepo si to rekla. Baš lepo.“
To je zato što sam pisac pa znam da smislim poneku lepu rečenicu.
„OK. A zašto si se sad pojavila? Ja stalno gledam u ovo ogledalo.“
Znam, stavljaš čarape da izgledaju kao sise i gledaš se u ogledalo. To je dobro, ali, Tanja, sise nisu dovoljne.
„Mislim da to znam, Tatjana, ali ja bih više volela da sam lepa nego pametna, i da imam velike sise.“
Znam, Tanja, to će te mučiti dugo. A i sise će ti porasti kad dođe vreme. Pusti sad sise. Gledaj u ogledalo. Šta vidiš?
„Tebe. Sebe.“
Vidi, Tanja, ako ti sada nastaviš da misliš samo na to da li će ti sise porasti dovoljno da se onaj mali okrene za tobom, ništa od toga da postaneš pisac. Tanja, prestani da bacaš to što pišeš. Tanja, zašto si odustala od toga da upišeš slikarstvo, zašto si uopšte prestala da crtaš?
„Pa, nije to bilo ništa tako dobro. Nije ni ličilo na ilustracije iz Istorije umetnosti.“
Ne treba da liči na tuđa remek-dela, treba da bude samo tvoje delo. Gledaj u ogledalo, tu si ti, tu sam ja, nema te u tuđim knjigama i tuđim slikama, samo tu, u ogledalu. Nadam se ti da se nisam kasno javila."
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.