Marija Aleksić | Hronika jedne žene

Bol, ljubav, sreća i tuga

Smenjuju se kao fabričke smene...

Prva smena ranom zorom srcu se ruga

Misli se bore poput kakve stene.

Ne dam bolu da me sruši

Mostove gradim i prelazim preko vode

Režem okrajak srca, pravim rez na duši

Gledam samo dan da ode...

Mrak,svetlost,tama i sjaj

Trepere mi pred očima, avaj...

Srce je radnik treće smene

Stane, krene..stane pa krene...

Ne dam tuzi da me sludi

Čekam da dođu neki dobri ljudi

Vezujem mašne, ukrase u kosi pravim

Gledam samo dan za sobom da ostavim...

Zbrka, haos, eros i tanatos

Trče kroz glavu i skokove prave

Lupa mi na vrata trzaj neki bos

Stanem, hoću pa neću, neću pa hoću

Misli svoje čistim kasno noću

Čekam da sunce iza oblaka proviri

Hoću telo sa dušom da pomirim

Dođe mi , ode, ode pa mi dođe,

Samo prokleti dan već jednom da prođe...