Milena Itebejac | Magla

Neprimetno
Sporo menjajući nijanse
Uzbuđenja su ostarila u naviku
I to je dobro
Sve je postalo tako poznato
I tako moje

Prošle ljubavi
Nekad tako važne
Sada su samo kocke šećera na kiši
Pozornica više nije poprište spektakla
Već koristan magacin za pohabane kulise
I to je dobro
Sve je dobilo svoj pravi oblik
I svoje pravo ime

Ako nastavim ulicom naići ću na reku
Gde bremenite magle daju život novim maglama
I to je dobro
U magli nestaje žudnja
Za dalekim predelima i dalekim ljudima
U magli sve postaje isto
Gradske četvrti i hipnotisana polja
Pa i ova siva tačka
Može da bude mesto
Na kome je golub ptica mira
A ne pošast koja mi pogani terasu