Marija Aleksić | Valja se po kiši...

 

Još večeras ustaću iz kreveta i pogledati kroz prozor

Ima li nekog znaka među zvezdama na nebu

Ako se sprema da kiši  krenuću ka tebi  vozom 

Popiću malo vode i uzeti šećera na hlebu..

Uzeću kartu u bespovratnom smeru

Neće beogradske kiše moju ludost da speru

Kažem sebi '' šta te košta, idi ''

Valja se po kiši, možda ti se svidi.

Čekam na peronu stare železnice 

Prilaze mi stranci i na lošem srpskom za smer pitaju

Kakve ja da dam njima smernice

Kad i moje lude misli neumorno skitaju

Kažem sebi '' ma to ti je nivo viši''

Šta te briga, kažu valja se po kiši.

Konačno stiže voz iz pravca Niša

A pada li pada , ova nesnosna kiša

Razmišljam u sebi, šta mi ovo treba , spakuj se i briši..

Ma boli me... kažu valja se po kiši.

Ulazim u vagon, sedam pored starca u sakou

Gleda me i kaže  ,magle ti se stakla, naočare briši

Ma idem, pa gde stignem, valja se po kiši.

Na uglu ulice čekaš me ti , nervozan jer kasnim

Brojiš minute u sebi i zato si mi tiši

Kažeš onda '' stigla si  , konačno sasvim,

Ja kažem da , valja se po kiši.

Hvataš me za ruku, gledaš pravo u oči

Drskost bezobrazna tvoja ubrzava mi dah

Kažeš, ostani ovde, je l ćeš moći

Ne znam šta da kažem u prvi mah...

I dok te zaljubljeno gledam dok se sunce pomalja

Kažeš mi , lice ti je mokro, hajde ga obriši

Ne kajem se što sam došla

Briga me za sve, kažu ljudi valja se po kiši.

Čekam da mi kažeš da me voliš najviše

Ćutiš i čekaš...

Izgovaraš reči samo malo tiše

Volim te mnogo, najviše .. 

Dok na nas padaju neumorne kiše

Daleko tamo kad nas ne bude više

Reće će neko ''voleli su kiše"