Kolumne

subota, 29. siječnja 2022.

Ivan Katić | Luda Ana


Ide luda Anica, vidi joj se guzica, ide luda Anica, vidi joj se guzica…“ vikala je dječurlija s druge strane ulice. Ana ih ni ne pogleda. Samo vi pjevajte, vi zgubidani mali, nećete još dugo, a onda ćete se iznenaditi i vi i vaše glupe majke. Pet godina vičete za mnom, a vaše majke okreću glavu od mene kao da sam kužna. Ana zna da je iza leđa svi zovu luda Anica, dobro, ne baš svi, a odavno je sebi rekla da će izgurati pet godina bez obzira na sve. Još samo dvadeset dana, a onda će valjda i njoj i njenoj djeci biti bolje.

*****

Tog jutra pojavila se kod direktora banke.

- Direktore, evo sam došla kako sam i obećala. Prošlo je pet godina i donijela sam sudsku potvrdu.

Direktor pažljivo pročita odluku suda.

- Ana, vidim da je sud proglasio tvog supruga mrtvim i ti si sad slobodna žena. Odmah ću dati nalog da ti se otvore ona dva njegova sefa koja ima kod nas. Drago mi je i zbog tebe, a i nama će biti lakše. Znaš da su svi prigovarali kad smo te zaposlili, istina na početničko mjesto jer nisi imala bolje spremu. Čujem da ćeš na jesen diplomirati pa ćeš dobiti bolji položaj. Uvijek sam znao da mogu na tebe računati.

- Hvala, direktore. Vi ste jedan od rijetkih koji mi je pomogao. 

U podrumu banke Anu je dočekao čuvar trezora, otvorio joj sefove i ostavio je samu. Bojažljivo je otvorila prvu kutiju i blago se zateturala. Znala je da on ima novaca, ali to što je našla prelazilo  je sva očekivanja. Druga kutija bila je puna zlata i dijamanata. Njen sad pokojni muž stalno je bio u pokretu, na putovanjima, dogovorima, stalno je nešto ulagao, kupovao, prodavao, nije se to moglo pratiti. Možda je bilo i mutnih poslova, ali nitko nije dolazio na njihova vrata da ga traži, nitko. Ana pažljivo zaključa sefove, čvrsto stisne ključeve i napusti banku. 

*****

- Marko, moraš doći do mene!

- Što je, sestro, tako hitno?

- Ne mogu preko mobitela. Dođi!

Čim je došao, vidio je da je Lucija potresena.

- Marko, mama mi je prije nego što će umrijeti rekla da sredim njene stvari iz škrinje na tavanu. I jutros sam konačno povadila sve to i pronašla sam pismo za nas. Vidi što piše!

Marko iz veće koverte izvadi nekoliko listova papira. Prepozna majčin rukopis.

Djeco moja!

Nemojte me puno osuđivati kad ovo pročitate. Napravila sam to radi vas i sebe. Znate da sam vam pričala da je vaš otac otišao i da se nikad nije vratio. Bili ste mali, ti Marko dvije godine, a Lucija nepunu jednu. Moja najbolja prijateljica Ela jednog dana se pojavila na vratima i kratko rekla da je trudna s vašim ocem i da će je oženiti. Skoro sam pala u nesvijest. Kad je on došao priznao mi je vezu, rekao da će nas napustiti, ali i Elu jer u drugom gradu ima pravu ženu za sebe. Jednostavno tako, mrtav-hladan kao da nikad nismo postojali. Kad je nakon nekoliko dana došao, poput tata, po svoju garderobu, na stolu ga je čekao njegov najdraži kolač kojem nije mogao odoljeti. To mu je bilo zadnje, Da, otrovala sam ga. Znate da je naša kuća na kraju grada, a iza našeg vrta upravo su tih dana zasipali kanal s plinovodom. Umotala sam ga u plastičnu foliju, pod okriljem noći otkopala jedan metar nasute zemlje i položila ga pored plinske cijevi. Na dubini od trideset centimetara zakopala sam i njegovog mačka Mikija. I njega sam otrovala. Tepao mu je Miki, Miki, moj najdraži Miki pa sam ih združila u smrti. No, ne samo zbog toga. Sutradan sam s balkona gledala kako bager poravnava kanal. Nakon dva dana prijavila sam policiji da ne dolazi kući i da se ne javlja. Poslije  petnaest dana došao je inspektor Cepernić, nešto me ispitivao i rekao da će poduzeti sve što može da ga pronađu. A onda su počele gradom kružiti razne priče. Policija je jedno jutro iznenada došla s psom tragačem i tražila komad odjeće vašeg oca. Dala sam im majicu koja je Mikiju služila kao ležaj i onda je pas njuškao po cijelom vrtu, a kad su ga izveli na stražnji izlaz ukopao se iznad kanala. Jedino što su pronašli bio je leš Mikija i više nisu dolazili. 

Jesam li pogriješila? Kajem li se? S onim što sam našla u sefovima normalno smo živjeli, vi ste se školovali, a ja sam radila do mirovine. Podarili ste mi unuke i bili smo sretni. Je li to bilo u redu?

Marko pripazi na Luciju, mlađa je.

Voli vas vaša majka.

- Marko, što sad?

Marko, i inače šutljiv, samo pogleda sestru, pređe preko dnevnog boravka i zagleda se u vrt. Tako je zelen, baš kako je majka voljela. Tek sad je shvatio zašto im je zabranjivala da se igraju izvan vrta. Pogleda prema plinskoj stanici i ne osjeti ništa.

Vrati se do sestre i uzme listove.

- Zaboravit ćemo pismo, posegne u džep po upaljač i kresne ga.



Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.