ponedjeljak, 16. kolovoza 2021.

Rozin kutak


Samo bez politike, lijepe prosim!

Piše: Ela Ernoić  

Ja se nadam da sem vam falila, čak i onima kaj moje tekstove čitaju poskrivečki od samih sebe. No, ni treba da se ja sima dopadam, niti se meni si ne sviđaju sam im ja to nem rekla. Bum doduše zapretila fišlkalom i tužbom, ali Bože moj, pa si smo mi tu v Kvaki kak jedno, smo si domači, ne?

A kaj da vam velim, kak i se vas muče me dileme, pa se vidite i sami.

Nema gorega neg se petljati z politikom, ili kak je moja babica Međimurka govorila: “Proč od poulitike, tam nigdar ni znati ko kome zakaj i kam…!”

V ovih leto i pol moremo videti da je moja babica bila v pravu, pa viste da je se podrejeno politiki koja pa najrajši prekapa po gnojnici. Još i hiti malo svinjskoga napoja.

Ak` si človek malo boljše promisli, političari bi se morali zvati “deratizatori v obrnutom smislu” (kajti pravi sanitarci čiste prostore od bakterija, plijesni, virusa a ne obrnuto).

Jednak tak bi liječnicima morali dodati uz ono “dr.mr.ph.med.kir.psih.epid.” i naziv “administrativni agronom, kalemitelj”. 

Da pojasnim, “administrativni” jer maju više posla z pisanjem neg predi pojave internetske mreže, a “agronom, kalemitelj” jer kaleme, cepiju sakoga gdi, kad i od čega oče.

Po te dve kategorije smo napokon među najboljšima v Europi i široj okolici, mamo najsporiji internet, najvekšu administraciju i najboljšu procepljenost te preboljelost na kaj osobito ukazuju pokazatelji načina nošenja maski, e… nem vam kazala v kojoj županiji, ipak je meni život mio, bio i ostao. Z toga sega se more videti kak mi mamo lijepe mišljenje o sebi.

A i bormeš morti nakon Monice i najlepše usudne gospođe koje su nekima došle glave (ja sam fina dama pa vašoj mašti ostavljam da si razmislite o kojim je Glavama reč).

Evo, otprla sam ključno pitanje o kojem sam htela pisati:

“Kak doživljavati život punim plućecima gda ste gospođa (i si oni koji se tak smatraju) v najboljim srednje srednjim visoko srednjim godinama?” (opče ne razmem zakaj me još nisu drugi mediji angažirali zbog mojih izvanrednih, korisnih savjeta o životu…).

Dakle, kak pervo, vite da je nastupilo “novo normalno” vreme.

Ja doduše mislim kak pervo, navek je novo normalno, jer “samo stalna mijena jest”, a kak drougo, “normalno” več davne ni bile. Ni ne bu. 

Velim ja da je preveč udjela “direktora” (moljoka, izabele, opola) v perveklasnim vinima. A taj vam ma višak metilnoga alkohola pa se sakaj more pri mozgu pripetiti. Čist se čudim kak još niko ni ispital a SARS-Cov-2 more preživeti v takvim uvjetima. Gliste nemreju. Ni moždane stanice. Do ve sam misla da tu vrstu grožđa nemaju pojedine regije Lijepe naše. 

No, dost zemljopisa, ajmo mi po kozmetiki, uljepšavanju:

male sam serdita, nišči ni videl da sem se ja perva zbrijala (z trimerom za pese) i pustila sijedu kosu da raste sama od sebe. Si sam spominju princezu Charlline i kraljicu Letiziju.

Ja ovu prvu čist razmem, Grimaldijevi su vam teška familija, a kak znam, o tome drugi put.

Znači, kosica vu svojoj prirodnoj farbi, imate ju najti v dućanima kozmetike a i na odjelima robnih kuča ak ih vu vašem gradu nisu se vubili i pretvorili v tergovački lanac ili betonsku zgradu kakti otpornu na potres. A sukud se derma. Od tega nikak mi ni morti dojti k sebi, jedva sam vami došla! 

Se morti pitate, zakaj da budete sedi? Pa sad je to jako moderno, i mladi se ljudi očeju pofarbati v bijelo, sivo-bijelo, sivo.

Valjda jer sijedo je kakti mudro a ofarbano navodno šteti korijenu kose i utječe na sveukupni neuvjerljiv izgled.

Sam me najte pitati di je tu logika. Tam je kak v onom vicu o postavljanju kabla.

Vidim da nisam fokusirana (Covid ima dugotrajne posljedice i na funkcije mozga, pa se kaj se dogaja v Lijepoj našoj v ovome momentu ide v prilog teoriji da je fakat 70% nas Covida i malo).

Koža.

Put gospođe mojih let (srednje srednje visoke srednje lete) traži, vapi za odgovarajučom njegom. Nemrem vam preporučiti ni jenu kremu jer se ne stignem od silne brige za svoje zdravlje trackati ni šminkati ali kad gledite reklame, poglejte kak jedva punoljetne manekenke nakon takve kreme zglediju. Kak svoje babice.

Šminka mora biti skoro pa neprimjetna, tak da se i ne vidi da ste se nalarfale. Onda se ja pitam a zakaj da trošim nofce na nekaj kaj bu me napravilo kaj da to na sebe nisam ni metla.

Najte slijediti moj primjer, ja sam vam kak Petrica Kerempuh ili Matija Gubec, a znate njihovu sudbinu. Sva je sreča kaj me kak žensku osobu ne shvaćaju ozbiljno. Osim nekih. A onda se osečaju povređenima. Jer meni škrlaki bolje sotjiju. I kajkavski. I nisam bila v Ameriki makar mi je tam pol rodbine. Kak naftni magnati ili profesori. Ili austronauti.

Opet sam zabrazdila, oprostite!

No, morete si obnoviti i duševno-duhovno-emotivno-tjelesni život s nadom da bute napokon zamiječeni. Ali zakaj pa bi i bili, vi ste samodostatna osoba, kaj god da bi vami trebalo najti novu ljubav, hititi muža iz vile koju je za vas f.…, pardon, izgradil, lijepe objasniti da je “novi” jahke “obdareni”, javne se posvaditi z potomstvom, pri temu pozabiti da ste ga vi tak odgojii, i zatražiti poštuvanje privatnosti. Za vračanje u opču žižu sveukupne javnosti, fali sam “kućni video-uradak”.

Istinabok, ja baš ne verjem v taku verstu reklame se dok “slučajno” jena taka snimka ne procuri na naš najvjerodostojniji, uvijek iskren do bola,boljši od još jenog takvog papirnatog izdanja, portal.

Ili, morete kak ja osim fejsa otprti Instangram profil #eleonorarozalijaernoic#..

Meni bu to poslužilo da si namaknem honorarne prihode kak influencerica jer bum valjda napokon v penziji. Skoram.

Očekujem puno poziva da ih reklamiram od agronomskih, arhitektonskih, poljoprivrednih, teoloških poduzeća, udruga, farmaceutskih tvrtki jer su moje fotke se u tom stilu.

A i životopis je sasvim ok uz onolke dijagnoze kaj sam ih preživela i kaj ih imam.

Kak sam rekla, da sam muško, več bi dobila “Konjanika”, “Vladimira Nazora”, “Gorana Kovačića” (nema veze godine, njima se to ne broji, oni sa sakom sjedinom postaju atraktivniji), nagradu PEN-a, DHK-a, HDK-a, kolumnu v Večernjem, Jutarnjem a izvještavala bi i za 24 vure (v Republiki ne bi pisala ni kak žensko da neko ne optuži glavnu urednicu (kaj mi je i jahko dobra frendica) za nepotizam, protekciju i slične stvari), citirali bi me na sakom koraku i tražili intervjue z menom.

No, ja sem to kaj jesam, ženska u srednje srednje visokim srednjim letima i moram se snalaziti kak znam i umijem.

S tim u vezi, zahvaljujem se Mutti Merkel jer se barem Njemačka poskrbila da Stijena ma pristojnu penziju pa da si ne pocrkamo od gladi.

O tome kak se tam i pri nami ide v penziju čitajte v idučem “Rozinom kutku”, još čekam nove doživljaje i avanture z HZZO-om, HZJZ-om, HZMO-om. 

`Ko to ni prošel i preživel ni mu znati kaj to je.

Lijepe vas se pozdravlam i privremeno ostavlam.

Vaša Ela-Rozika

Ps. Stijena mi veli da sam od ovoga gore mogla napraviti tri kolumne a ne sam jenu (no, financijski efekt bi meni bil doduše jednaki ali bi to vama činilo duhovnu i duševnu utjehu i ugodu). Mislim da bum Ljubav svog života posluhnula makar mi nešči nemreju verovati.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.