Zasjalo je južno kopno prema Tijatu.
Moja stopala na pisku
val je obgrlija
zlatnin zrncima.
Blištavilo judi kliškin pojen...
ja - mali pod maslinom.
Balota moga dida Vinka
bulinu je takla.
Kadena zrnaca je krenila
u veliku škrinju dubokih koralja.
Sipa san zrnca -
pa naša lipi grumen.
Od tega zlata
u sićanje istalija prsten.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.