Željko Bilankov | Rodi se Luka

(pedesetprva kratka priča pisana šoltanskim dijalektom)

Ijadudevestoosandesettreća po svemu ni bila obična godina, makar je parilo upravo suprotno. Tošnije, dvadesetosmi, šestega miseca triba je bit moj normalni radni dan u Splis'koj banci, iako san ženu prošlu noć odve u rodilište. Naime, ništa ni ukazivalo na to da će brzo rodit, bar su nan tako rekli priko telefona, kad su je smistili.

Eeh da, onda nan ni u primisli nisu bili mobiteli, deboto ka i Šibenčaniman padobrani u vrime kad ih je crta Fausto Vrančić, nego si moli Boga da ti se nakon uporne zvonjave niko javi.

Inšoma, u našoj skučenoj kancelariji, posla ni falilo, stranke defiliraju, šušur, makinje odzvanjaju, dovikujemo se, a doznak za inozemstvo ka u priči. Mejuto, nigdi prid marendu, u kratkon zatišju odlučin zvrcnut bolnicu, da barenko čujen bilo koje visti. Nisan nego okrenu broj i predstavi se ka suprug, odma mi je sestra, na moj upit odgovorila ka navijena: „Je, rodila je maloprin i sve je u redu. Dobili ste sina!“ Doslovno san zanimi od iznenađenja, a istovrimeno i daje čujen nju kako se smije i govori, očito svojoj kolegici: „Ajmeee, čovik je u šoku, jerbo mu se rodi sin!“ Sad ja nasmišen od uha do uha, uzvratin istoj: „Ma, neee, nisan očekiva da će tako brzo rodit, a i već iman sina od četiri godine. Nikako smo mislili kako ćemo ovi put dobit ćer!“ Naravski, u skladu sa legendarnon kraticon tega doba NNNI ništa nas ni moglo iznenadit, pa smo imali pripremjeno muško ime Luka ( po mojen didu, očevon ocu), oli Lukša, a za žensku Vlasta, oliti Irena! I eto, doša je na svit mali Luka, pa su moje kolegice, nakon ča san spusti slušalicu, čestitale mi od srca, a nike bome i poletile u zagrljaj. Zateka se tu dobrohotni duhoviti djelatnik računovodstva našega veloluškog klijenta, koji se pridruži njiman, ali je sekund iza tega odma profesionalno upita ča je s plaćanjen troškova za jedan njiov brod?! Život teče daje, a moja „luda“ služba jopet je ubacila u petu brzinu.

Desetak minuti potla, niko pokuca na vrata. Došla nas je pozdravit, naša uvik vedra kolegica iz poslovnice u Metkoviću, upravo stigla sa sidnice Sindikata banke. Mi u poslu, nimamo vrimena za nju, tek smo formalno uspili razminit par riči, a ona će, ni pet ni šest, ka da nosi niku radosnu vist: „Bi je sastanak Sindikata, a Vinka i Žele, dobili su otkaz!!! Molim??? U tom času doslovno, sve je zamuklo. Ona ka da je pala s Marsa, misli da smo to očekivali, da ne kažen znali, jerbo je donesena odluka da svi koji rade na određeno vrime, moraju doma. Kolegica i ja, ali i drugi, samo se pogledamo i do maloprin očigledno veseje na našin liciman, izazvano lipon visti o rođenju moga Luke, zaminile su tužne grimase. Dakle, u istom danu dvi potpuno različite emocije, radost i najblaže rečeno, razočaranje. Ipak, zahvaljujući prvenstveno mojoj šefici, predivnoj osobi i dragoj ženi, kao i drugoj „borbenoj“ radnoj kolegici, priča sa Sindikatom uskoro je dobila sretan epilog.

Ipak, tih par dan bi san ka lud, jerbo od žene nisan dobi očekivano pismo, pa mi se već svašta motalo po glavi. Iako smo zvali, a oni u bolnici potvrđivali da je sve u najbojen redu, vrag mi ni da mira. Konačno, stigle su dugo očekivane visti pisane rukon moje Jerkice, lipe visti da su ona i mali odlično i da osin uobičajene dičje žutice nima drugih problemi. Sićan se dobro onega trenutka kad smo ih razdragani dočekali na izlasku iz rodilišta, moji i ženini roditelji, a posebno uzbuđen moj stariji sin Mario, jerbo će napokon vidit svoga malega brata. Prikrasni veli buketi cvića, snažni tepli zagrljaji, veseli usklici i radosne riči, stopili su se sa pojupcima punin sriće. „Mario, evo ti brata, vidi ga kako je smišan!“, rekla je sinu njegova majka, a on se malo zasrami, pa ubrzo od srca nasmija i s puno jubavi, pogladi Luku po lipon mekanon lišcu.

Tako je i danas, dva brata izuzetno povezana, a razlike u godinan, deboto višje nima. Dvoje, danas odraslih judi, nažalost bez majke, ali nerazdvojno vezani s njon u vječnosti. Mario i Luka, puni jubavi za rodbinu i sve druge jude, a posebno za naš lipi, dalmatinski zavičaj.