Trenuci uzdizanja dok šetah ivicom sna,
čas ispunjen večnošću u zaštićenom krugu,
čari pseudo-igre – bat stopala na sprudu,
sred pomodne seanse daleko od vulkana.
Sjaj izgubljenih dana kad izneverih sebe
plesom mahnitog tela, zatrovani rukopis,
sonet za setni tango, jeza kad dotaknem pliš,
ukus starih stihova koji pominju tebe.
Obličja u sfumatu grozničavih celova,
krhotine slaveći proroci čudnih moći,
izvitopereni čin – ritual drevnog zova.
Pred zvezdanim dvorištem prokletstvo Posejdona,
most naših susretanja pod crnim krilom noći,
zaboravom obmotan u pejzažu iz tvog sna.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.