petak, 7. kolovoza 2020.

Dejan Ivanović | Atelje


Ponekad stvarno ne želim
a živim među sivim figurama
od ogavnih koprena
u memljivom ateljeu
kakvi mogu biti samo
na tavanima koje niko ne upozna
od teških ispucalih greda
do jeftinog poda koji škripi
pod prašinom
na mansardi za iznajmljivanje
rađala se i propadala umetnost
najtežim, vančulnim mačjim hodom,
načuljenim ušima, naježenim žmirkanjem
svetlucanjem bistrih očiju u polutami
brisanjem nakostrešenim repom 
prašine među neželjenim slikama 
neprevodivim bezbojnim studijama
čađavim škrabanjima isplivalim
iz infantilne povesti
neutoljene gladi i halucinantne sitosti
koju ne razume niko osim mene
i ne želi ni jednim mega okvirom
i ne želi bar jednom iskrom
zarudelih polja žita, radošću živih suncokreta
ni jednim od njih da pokvari krhki mir
razbaškaren, razmetljiv
zabarikadiran u sopstvenoj sobi...

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.