Sonja Kovačevic | Bekstvo u zatvor

Pijem jer hoću da drugačije bude sve
Pijem jer sve i dalje nepromenjeno ostaje
Pijem jer i mlad i star i okoreo i naivan
Samo sam slab,  krh  i mizeran
Čovek sam!
Moj otrov,  moj spas,  moj lek,
Moj beg!
Ono sto vidim – pićem zažmurim – tad ne vidim
I pijem još samo da prečujem
Da zamrem, da obnevidim
Misao, slučajno, da ne probudim
Pijem da  prestanu već da me traže
I neka se klonu svake  svoje nade lažne
Od mene ništa nek ne očekuju
Na miru samo u lancima sužnja
sopstvenoj presudi  da me ostave
U pijanstvo, iznutra, da se zatvorim u toj tamnici
I stvarnost  ko najgoru kaznu
Izdržim u samici.