Dejan Ivanović | Umrlo je nešto moje

Zagrlio januar, sve oko sebe
steže, užasnim okovima.
Očekujući dan da se pojavi
gladim psa po leđima;
tiho govorim jutru
laži u mislima –
- da od pamtiveka znam,
kako se odavanja odvratnih tajni -
-kriju pod zamišljenim profilima .
Ali upravo sam sanjao, dražesnu
noć provedenu s tobom
u zavejanim zimskim bespućima.
Uzvišenu, čijim nestankom je
umrlo nešto moje; pod maskom
ulepšavanja, nedodirljivosti
pretvaranja, tvog najnovijeg profila
preterivanja. Sveži, rumeni obrazi gore,
blaziranom izveštačenošću.