ponedjeljak, 23. ožujka 2020.

Dejan Ivanović | Smenjuju se vremena



Jelena, smenjuju se vremena;
evo, baš ovog trena
dok razmišljam o proteklom životu
setivši se tvoga imena, Jelena,
najlepšeg od svih ženskih imena;

kao po običaju noć se –
nadziranim prilagođavanjem-
- tiho spušta na glomazne prozore,
koje je toliko teško otvoriti
koliko i stare rukopise,
preteške za razumevanje.
U koje mi se ne da zaviriti
niti listati požutele strane ...


Znam,
sećanja koja gajimo, nisu trajna...
Možda me jedino
zaokupljaju ovih dana,
divna sećanja na život na reci;
ne bilo gde, pored reke.
Baš na reci.

Ako i ti poželiš
ako se setiš odnekud se pojavi,
progovori, reci,
razumeću da iz dubina
planetarnih uzdaha, priroda govori
tvojim neobičnim, toplim jezikom.

Kad me usred noći
probude košmar i košava
počeću iznova,
budan sabirati misli;
misli rasplinute
misli filtrirane
misli provetrene
misli nedokučive
fluidne, razbacane ...
pod jastukom.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.