ponedjeljak, 10. veljače 2020.

Eđidija Baldini | Balada o škarocivanju



Svako malo štijem u đurnalu
impreže velih putnika
niki po moru, niki po zraku
a najveć po putima svita klatu.

San si pensa, ma ča
ne bin moga anke ja
ne jušto tako daleko
nego deštinacijon – Istrija.

Hartu san si nacrta
sve lipo pianifika
od mista do mista klatit
i malo šoldi platit.

Za najboje čakule
triba pojti u Bale, i Rakotule,
najboji biškoti iz Baškoti
slatkiši su najmehji u Mekiši.

Najboja vina daje Funtana i Gradina,
pince iz Ohnići, uje iz Vranići
med iz Markovići
stolari iz Žudetići.

Drobni su orihi vajda iz Orihi,
a forši rezanci iz Režanci
najlipši pomeri u Pomeri
a u Kašteliru najveći gramperi.

Za buli afar
se gre u Vrsar i Lindar
ma anke u Kanfanar
bi reka naš zvonar.

Za se na suncu peći
najštabeliji su škojići,
a za dobru rifreškadu
triba poj u Vižinadu.

A di su najlipše divojke?
Govorija mi je pokojni nono:
„Žena i telca
iz svojega selca!“

Ma tih mista imaš koliko ćeš,
za vidit, popit, fešteđat i svirat.
Ma neka se niki ne jadi
če biti u drugoj baladi.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.