Pavkova mreža
se rastegla
prek jeseni kesne.
Pusta vulica,
zavija veter.
Čaša je prazna,
na stolu kostanj
i pol litrenke.
Meglene joči,
kluči sudbine.
Podelene karte,
jaki hadut.
Korak do žalosti
pred zimu,
i dugi put.
Kolumne
|
|
|
|
|
|
|
Pretplati se na:
Objavi komentare
(
Atom
)
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.