petak, 8. studenoga 2019.

Eđidija Baldini | Pržun besid



U istoj hiži živimo
za istim stolom jimo.
Svakome dijeta svoja
i tablete bez broja.

Svaki svoju kameru ima
ki nis mogla spat
od njegove rašpe
i ča sve u šesnajst ronkiza.

Kad se domislin
puno je tega moglo biti boje.
Ma, je bilo, kako je bilo.
Teško nam je kambjati
u litima našim.

Si pomoremo
najveć ća moremo,
a puno je tega
ća bi se moglo reć,
a smo stari peveć
za nove navade.

Po putu smo zabili
i ljubavnu rič
i koju karecu,
ma sada se sramimo
anke to reč i mučimo preveč.

Dite moje, govorite si riči.
Ako jušto ne moraš, preveć ne viči.
Jena kareca svaki dan
tugu iz hiže tira van.


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.