Plašila me noć koje se ne sećam
ili se ne poznajemo dovoljno;
njena tragična nadmoć i posebnost,
taman se dogodi; da mračne faze
prikrivam stvaranjem, motivišućim
rečima i dubokim disanjem.
Kako ću smoći snage da prestanem
sa ovim pisanjem;
na kolenima?
Kažeš jutro, ali
ja ne znam šta je jutro.
Poželiš mi laku noć a ja pišem još,
malo, ma samo još malo;
dobro, ako već ideš idi, idi rano,
duboko u tu noć,
kojoj se bestidno predaješ...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.