Florian Hajdu | Sekunda

Sekunda budućnost
majka
bolnica Bežanijska kosa
tranzistor dahće zadnje tonove
ne nervira više
nosatog u uglu bez noge
mađarska muzika ne svira smrti
morfijum ne deluje više
zalogaj pohovane jabuke stoji u grlu
oči gorde skeniraju uplašeno
stoti delovi brzo nestaju
daj hiljadiete
Flórikàm vazduha
koliko sam ti malo ljubavi pružila
suze u očima zasuziše
klze niz obraz u paru
tuga ih voli

skupljam kapi ljubavi u flašicu od leka
trebaju mi
sada
majka ništa ne reče
istekao poslednji hiljaditi deo
sestra reče zaspala je
sad je više ne boli ono što ju je bolelo
Danica joj miluje čelo
jako ju je bolelo kaže mi
sutra ću joj doneti bundàs kenyeret
želela je
čelo joj je toplo ruke bezstežinske kao da lebde
sestra ne zna šta se desilo

Minut ljubavi
dan osećanja
život
svaki minut je budućnost koji doživiš
miluj ga osećanjima

Koliko sam ti malo ljubavi pružila
odzvanja mi u ušima sada
Sestra mi u snu reče u grobu je hladno
odnećemo joj topli zimski kaput