Florian Hajdu | Francesko

/izlomak iz romana /

Jorgos je osetio, znao, onoga trenutka na plaži, da je Emilija primetila, krajičkom levog oka i čula onaj njegov jaukouzdah, vidno teatralni pad iz sedećeg u ležeći položaj, i videla njegovu glavu ostavljenu u istom pravcu, okrenutu na desnu stranu, da bi oči i dalje glavogubećim prizorom, senzacijom, njegovo telo ispod trbuha miloosećajno uzbuđivale, kada je na to, Golijačanka, skupila noge, savila obe u kolenima i obema rukama ih obgrlila u listovima, ovlaš više reda radi desni kraj šarenoleptirasto dizajnirane haljine sada sasvim priljubila između peska i dokarličnog sastava svojih butina. Grk je, odlaskom Rite, ostajući nasamo sa Emom u svojoj bakalskopiljarskoj radnji snažno osetio u slepoočnicama, uz kičmenu moždinu, vg sećanja, toliko sada samouzbudila. Počelo je to danas od slučajnog susreta na sitnomakadamskom putu u parku sa deda Rusom, pa se u piljarnici jedva uzdržavala da to otvoreno ne prizna pred Grkom ili da krene ka njemu, uđe iza pulta, njišući se nežno lagano u struku, sasvim pripije uz njegovo telo, desnu butinu uvuče između Hristosovih nogu, pa mu rutinskoosećajno obema rukama obuhvati vrat privuče mu lice na neobuzdavajuće grudi, sa osetnovidno uvećanim nadraženopodignutim bradavicama, od trenja, zbog bržeg i dubjeg disanja, čvrsto stegne, zagrli, pokaže koliko je željnouzbuđena. Napolju na ulici i ispred radnje veći promet koji počinje po podne oko šestnaest časova je uveliko prošao, prestao, i prolaznika nije bilo, tek retko po koji prođe užurbano mostom ili prema jednom od redova pustih ulica. Sunce se već spustilo sa vedrodivljegolubijesivog neba do treće četvrtine njegovog ovdevidnog puta, do polovine zlatnokrstnog zvonika Saborne crkve, kada je Jorgos skupio sve kuraži koje je osećao neophodnim da izađe isored pultne tezge i priđe teskim, debelim, drvenim, policijskoplavobojnim vratima sa malim kvadratnim zastakljenim otvorom gde je bila smeštena žutokartonska tablica sa tamnokarminbojnim natpisom „zatvoreno“ okrenutom prema unutrašnjoj strani piljare, okrene tablicu i Elzet ključ u bravi, bez reči uhvati desnom rukom desnu neopirajuću, opuštenu, ruku iznad lakta Eminu, a levu smesti na srtuk iznad bedra više do pupka i kao u bunilu povede je iza tezge do izbledelobraonkastih vrata magacina…