Florian Hajdu | Preplivao patak Tisu

Tisa je ogledaloravno tekla. Otisci tragova u suvom vrućem svetlookerbojnom pesku su neprepoznatljivi. Sunce je ispodvešplav neba hitalo zenitu, oblaci koji su se jogunasto svađali, klizili, menjajući forme, pravce, poput ameba kada se razmnožavaju, njegovo su zračenje osećajno usporavali, značaj zenita umanjivali. Skela je stajala privezana za direk akaca nabijenog duboko u vlažni pesak pored obale, sa obe strane uramljene mešavinom kanadskih i crnih topola, žalosnih vrba, ponekog akaca, hrasta, lužnjaka, izduženom uzrečnom šumom, koju  je čvsto obezbeđivao visoki nasip, davno napravljen, za zaštitu ravnog, tanjirastog, ušoranog naselja, sa dve crkve katoličkom u centru, pravoslavnom na jugozapadnom ulazu učmalog naselja, od poplava. Na blagoj uzvišici koju voda nije podlokala, kao posle kiše Crvena krasnica pečurka, iznikla je, namerno, voljom skelara i supruge skelarke, ludog Maćija, koji je to mesto bogovoljno označio okrećući se poput piruete Tatjane Totmjanine na Olimpijadi kada je u zanosu pored Maksima Marinina špicom sličuge napravila krater u ledu, tu jednom nogom stala, kao roda kada gnezdo završi, radosno klepeće, stane da se divi odmori, publici poljupce obema šakama slala, sklonokućica nevremenska, odmarajuća, dočekujuća, za odlaganje vesala i vucoša, kojima se vukla žica razapeta preko reke da bi skela brže plovila prešla na drugu stranu obale.

Kućica je bila prazna. Okolo nigde duša živa da se oseti, vidi. Jova skelar je otišao kući na ručak, u ulicu Jókai Mór 3, koja se nalazila u centru pored zgrade opštine, koju je nedavno kupio, na prevaru, menjajući svoju pored katoličkog groblja sa vremesnom tetka Ilonom koja je sva srećna prešla u zapušteniju, oronulu i manju skelarevu kuću samo da bi bila što bliže svom nedavno preminulom suprugu Ilešu. Supruga skelara Milica spremila je paprikaš od onog petla kojeg je skeladžija ranom zorom sa merakom zaklao, koji je svaku kokošku po dva puta gazio, dugo ih nogama po leđima tabao, tada kljunom toliko jako kljucao glavu dugo čvrsto držao da su se kokoške posle zanosno  klatile, nakostrešivši sva pera na sebi tresle poput ukrasa, đinđuva, na bedrima turske trbuhoplesačice, padale nekontrolisano, veselo kokodakale, jaja na različita mesta nosile. Debeli Jova to nije mogao više da trpi, podnese, video je krišom onomad, da se u takvim prilikama, koje su česte, Milica jako zarumeni, nervozno se njiše, sve jače, brže, uzdiše ispuštajući mekodug ehhh... tobož grdeći sivopapagajastog zamašnog, agresivnog, nezasitog, navalentnog petla pred kim sve kokoške čučnu čim ga u blizini spaze. Pored ulazno-izlaznog, upatiniranog u okolinu, puta za skelu, sa leve strane prostirao se veoma blagi čisto finopeščani nadbrežnjak sa peskom nalik finom šećeru u prahu blago slonovokostno bojan gde se, na sredini prostora bliže reci, iz debelostablovne šume kanadskih topola došetala Vera  skelareva  kći. Na sebi je imala široku, šarenu bengalskovatrenu, na ruže i žalfije, išaranu, do kolena suknju od tila, tankomilujuću svilenu tamnozelenobojnu bluzu na raskopčavanje sa zlatobojnim dugmićima, levi kraj nonšalantno zadeven u kukčani deo, ispod gornjeg gumom opasanog kraja suknje, desni slobodno leprša oko bedra i okruglog čvrstog mišićavog zadnjeg nadbutinskog dela karlice. Sunce se okačilo u zenit, oblaci razbežali. U gornjim slojevima ozona u visini krošnji puše tiho topli povetaraci vrti srcooblikne listove na topolama koji su dirigentno horno tihomumlom šumili kao pratnja na džez festivalu u naturi u Nju Orleansu. Dve divlje patke sletele su tik pored Vere na obalu pored same vode, gavran je gračući jetkim glasom parenja kreštao prodorno, kvareći sinhroni šum lišća, preletao reku, kada je skelareva kći, laganim pokretima ruku, počela da se skida. Sinhronim zahvatima prstiju, kao uvežbanim, blagim elipsastim njihanjem u bedrima, krene kao nehotično da otkopčava dugmiće na bluzi, dižući i spuštajući ramena suprotno od ritma u kukovima sve dok dve oble, ružičaste, glatke, polulopte, koje bi prepunile žudnu veliku šaku poželjnika, sa tamnijim okruglim poput okapopunjenim, uobraženo kao strele Asteka yaomim, uperenim zenitnome svetložutom suncu, otkopčavši poslednje dugme na bluzi, obe samouvereno, nežno uzbuđenozadrhtano otkrivene nisu pojavile grudi, tad spusti  bluzu jednom rukom pozadi pored članka nogu. Okrenu se naokolo žalosno konstatuje da nigde nikog nema iz skrovitih mesta ne čuje nikakve neobične glasove, poželjne uzdahe. Jednim dužim odsečnim pokretom rukama gurne suknju sa kukova na pesak, ljuta što nikčga u okolini nema, elegantno iskorači iz nje dugom glatkom desnom onda levom nogom. Napravi još jedan korak na mesto gde je pesak svetliji, rutinski  proveri gde lastiš, tankih cinober obojenih kupaćih gaćica, steže, oko kuka, međunožja, provuče oba kažiprsta ukrug oko butina, pogleda daleko preko reke na drugu stranu obale gde ugleda kako jedna muška silueta stoji na nasipu nedaleko od vode, tad poče življe, vedrije, da se ritmično njiše i lastiš kupaćih gaćica ispod pupka, bedara, rasteže naizmenično gura dole sve niže pa brzo podiže okrećući se u krug klateći se napred-nazad odsečno gibajući se u predelu estetskoformnih debelih mišića sa raširenim butinama u međunožju gde se jasno ocrtavala tanka kratka linija otvora i sa strane vidno tamniji nabubreli deo depiliranih rajskih ulaznih vratašaca. U nadraženom zanosu Vera nije videla da se silueta sa druge strane obale svukla i iz zatrka bacila u reku, te da je patak preplivao reku i jako glasno počeo da gače.