Kolumne

subota, 27. listopada 2018.

Biljana Kovačević | Evo je!




Evo je! Stigla na vrata!
I nježno pokuca tako
Da joj otvorim svoje dvore
I pustim da uđe lako

Stare mi smo vam druge
I znamo se već mnoga ljeta
To što godišnja doba lete
Nama to ništa ne smeta

Uvijek se imamo rada
Kad prvim korakom mi se javi
Bilo sunce da sja ili kiša dok pada
Po mokroj glavi

Da, jesen je moja druga
Što me odavna prati
Maglama dok vuče se pruga
Ili sunce u kosi zlati

Čuvamo naše tajne
O njima samo lišće šumori
Ili poneki zalutali hitac
U šumi o čežnji tiho zbori

Davno su prošle mladosti srne
Puteljkom što se vijugavo kreće
Nisu nas posve napustile tuge
Ponekad postanu još i veće

I radost se javi
Krikom neke zalutale ptice
Nad proplankom što bešumno leti
Vine se u zrak pa opet
Na krošnju sleti

I mada nas ponori zime vuku
Propast nam ljubavi žele
Mi se čvrsto držimo za ruku
A naša srca se vesele

I neka strašni vjetrovi pušu
Neka se cakle hladnoće zubi
Jesen je moja s krošnjama golim
Jesen je ona koja me ljubi


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.