Ivica Ušljebrka | Lastavica

U seosku kuću moje bake
lastavice su unijele proljeće
i na trošnoj gredi
(što je svojim plećima držala
drven i onizak strop)
izgradile dom.
Pet velikih usta
malih goluždravih ptića
bukom je zvonilo na glad.
Baki nisu smetali.
(iako je često mela zaprljan pod)
Nismo ih smjeli dirati.

-Nemoj ubiti lastavicu,
umrijet će ti majka!-

Rat je čudan arhitekt:
kuća na selu odavno je
tek srušena gromila kamenja.

Ja nikad nisam ubio lastavicu.
Je li  je moja majka ubila?
Ne znam,
ali moja baka već odavno
nije s nama.