Otišla si nepoznatom stranom oslikane ulice murala.
Svakoga jutra me ista žena
sa osmehom ispraća.
Ispričao sam majci
svih iznenađujućih reči
da su bile otrovne kao
nasukani brod obale.
Iznenađenje i dalje traje
od sebe dajem, trunku
nežne, nepokorne ljubavi.
Sve me iskreno boli i truli
u crvu nesebične ljubomore
za nečim što nemam
a kida mi se iz utrobe.
Zveri ponekad na vetar liče
plešu gradom do večeri.
Za nečim oporim, sebičnim
prihvatam iznenadjenje...
u čudesnoj stvari - nestani!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.