Ljiljana Pasariček | U nedostatku tebe

Osjećam se poput
Alkoholičara
Koji traži svoj gutljaj
Da ga nemira spasi
Tresu se ruke
Meni nutrina
Koga da dotaknem da spasi me

Kao stolove nekog jeftinog kafića
Prevrćem sve
Da lakše bude
Nemir me hvata
U nedostatku tebe
Kako da zavaram sebe
Ničije ruke ne grle tako
Ničije usne ne lažu tako
Ničiji poljupci nisu slađi
Ničije oči ne sjaje tako
Prevrćem sve misleći
Proći će
Ne prestaje ništa
Tek počinje
Zabluda
Nutrinom se ori
Daj se pojavi
Pusti taj glas da spasiš me
Uzalud svi
Prevrnuti stolovi
Sve porazbijane čaše
Kad nema tebe
Da od nedostatka tebe
Spasim sebe
Ni lažne usne
Koje najslađe ljube
Ni oči k'o kristalni odsjaji
Ni srce koje samo ne zna
Što bi i kuda bi sa sobom
Sa mnom
Možda i nama
U nedostatku tebe odlazim u snove...