Kolumne

utorak, 23. svibnja 2017.

Nena Miljanović | (Ne)Uteha kose




Gde si mi sad (bar za pesmu)
Kad se skraćuju dani i mogućnosti
I prolazi moje pesničko Miholjsko leto
Moj Arlekino sa nacrtanim osmehom
I tetovažom moga imena na desnoj razumnoj strani prsiju
Na pedalj i pola ljubavi daleko od tebe slobodnog
Gde si mi
A vratolomna Kolombina sam još uvek
( sa kojom si izvodio bravure na razapetom trouglu)
I dalje
Sopstvenog sam poetskog cirkusa zvezda
U pocepanom trikou od ponavljajućih stihova
Sve mi se kroz pesme providi
I stid me je ovolike golotinje duše pred publikom
Nije to za ove ozbiljne godine
Neprilično je kao mlada luda ovako stihovati
Čak i za poetski cirkus je sablazan
Pevati o crvenoj peteljci tvoga srca o kojoj mi visi preostali život
I o mesecu od marcipana pod tvojim pupkom
Bez čijeg sjaja ne mogu da zaspim
I po svu raskalašnu noć mu pišem uličarski smele pesme
Koje mi potire prekor (neiskreno) stidljivog dana
Gde god i sa kim da si sada smiren i spokojan
Dođi mi bar u ovaj nespokojni psalm i u(s)pokoji me
Objašnjenjem da nam je kasno
Za vratolomije Ljubavi i aplauze Života
Izbriši mi (be)sramnu golotinju iz budućih pesama o tebi
I otri mi oči (i sebe iz suze )
Ubrusom (ne)utehe
Od tvoje i moje osedele kose...

Nema komentara :

Objavi komentar