Kolumne

utorak, 9. svibnja 2017.

Bepina Pinčić | Moj Vlado



Sećanja bude sada slike ove
Pred očima igraju više no što stoje
Opet se setih Ja moga Vlade
Al' vreme je loše pa sećanja krade

Još kao dete od godina pet
Trčah ulicama detinjstva moga
Procvali šljivici i jabuke cvet
Da, još uvek se sećam Ja svega toga
U sokaku jednom kuća jedna stoji
Jeste da je stara al' godine dobro zna da broji
U toj kući odrasla sam i Ja
I sad kad se setim sećanje mi prija
Na verandi staroj gledam drago lice
Gledam ga očima punim neverice
Osmeh mi se rasu dok ga gledam rado
Dok usne šapuću "Gde si tata Vlado"?
Pa oči otvorim jer to san je samo
I pogledam ponovo al' nema nikog tamo
Pa mi muka dođe ko nečijem roblju
Što moj Vlado leži u seoskom groblju*

__________________________________

*Posvećeno našem ocu Vladimiru Žigiću Vladi

Nema komentara :

Objavi komentar