Kolumne

petak, 14. travnja 2017.

Pramcem u sumrak XV.

PLASTIC FANTASTIC

Piše: Jelena Miškić

Jako volim Zagreb. Najljepši dio života provela sam na Trešnjevci, jednom od najljepši kvartova u tom gradu. Za Zagreb me veže beskrajno puno lijepih uspomena, većim dijelom onih koji se tiču srednjoškolskih pa kasnije i studentskih dana.

Često vikendom potegnem prema metropoli. Tako prije nekoliko dana, taman je lijepo zatoplilo, upalim ja svoj mali autić pa polako autoputom via Zagreb.

U subotu popodne na potezu Jurišićeva - Trg bana Jelačića u prekrasan zagrebački proljetni dan sretoh kolegicu iz davnih dana studiranja na Filozofskom fakultetu. "OOOOOOO Kristinko! pa jel' moguće?!!" - zavapih.

"OOOOOOO Jelko!" - u šoku s osmjehom broj deset uzvrati Kristina, te nastavi: "Pa ne vjerujem!" - Zagrli mene Kristinka onako po naški i od srca.

"Pa kako si? Pa što ima? Kako tvoji, kako mala, kako je u Vukovaru?" - Pa reko' - "Eto sve dobro, živi, zdravi Bogu hvala. Pa jel radiš, pa gdje radiš, pa kol'ka ti je plaća pa si čula da se Sertić oženio".

"Ma šta kažeš!" - padam u nesvijest!

I da ne klepećemo na sred ceste...

"Ajmo na kavu!" - uzviknu Kristinka veselo.

"Ajmo" - s veseljem prihvatim.

I tako, pravac prva birtija.

Šetnjom preko Jelačića pretresle smo sve kolege i kolegice s fakulteta, rodbinu i poznate i nepoznate, pse, mačke, malo nešto politike i gospodarstva.

Kada smo sjele..gledam ja tako svoju dragu kolegicu, nismo se vidjele stotinu godina i nešto tu meni ne štima.

Sumnjivo ju pogledam i kažem: "Kristinko, jako si mi lijepa, neobična. Znam da ti godi brak, ali toliko!?" - znatiželjno zafrkavam.

"Joj pa kaj ti ne znaš!!!!!" - smije se lijepa Zagrepčanka - "Pa da! Zoperirala sam nos i malo sam se zbotoksirala, furt sam si bila nekak abfal!" - kaže koka.

Širom otvorenih očiju zavapim: " Ma daaajjjjj!" - uzimam zraka- "Pa kad, kak?!"
I tako u par minuta saznah sve o estetskoj operaciji njezina nosića, i botox partiju, liposukciji, koliko košta, koliko traje, koliko boli.

"Pa dobro.."- opet sam u čudu - "Sas imaš 4 banke, pa to rade bapci od 6 banki! Kaj si ponorila!? - šaltam se i ja po zagrebački.

"Joj draga" - tješi mene Kristinka - "pa znaš da sam ja malo starija do svih vas curki pa sam si prešla davno četrdesetu, buzenhalter mi sad štima ful!" ...nastavi korektno - "Uostalom bolje sada početi pa onda samo korigiraš i ne košta puno, smo svi bokci s tim našim kunicama furt... zamisli da se uprizorim s 5 baki! hahahah!!" - smije se glasno Krisitinka - "kad bi sve to visilo!" - pa morala bi - kaže - "dić' kredit za sve kaj treba poštelat'!...."To ti je kao stomatologija, kaj ne? Pa ne bum okolo hodala s krnjavim zubima tak ne bum ni s visećim kapcima!"

Ala sam se zbedirala.

"Ali ja mislim da tebi niš nije falilo..estetski mislim" - kažem pomalo tužno, krajičkom oka gledajuć' svoj podbradak u ogledalu kafića.

"Darling...sve je to naša ženskost, ali super je kaj me!?" - ponosno će Kristinka.

Ispile smo zadnje gutljaje kave, izljubile se kolegicu i prijateljice, pa razišle svaka na svoju stranu.
Čim sam došla kući, odmah sam promotrila što i koliko visi. Meni.

Onda sam se sjetila dobrog starog Eca - i da je ljepota u oku promatrača - i pokušala izračunati koliko je botox party - porcija čevapa :)

Slavonija u srcu, a i u bokovima.

Nema komentara :

Objavi komentar