Sven Adam Ewin | Tajna života

dugo sam tragao za Tajnom Života
na kraju upitah Zemlju ona mi šapnu
voda ti čuva tajnu
ali ti je neće odati

prišao sam vodi
i pitao je
ali voda je postojano šutjela

ah vodo
na mukama svi progovore
i ti ćeš rekao sam

bacao sam je s litice
ona je odgovarala vodopadom

sjekao sam joj udove
ona je trenutno zacjeljivala

pucao sam u nju
ona bi progutala metak


stavljao sam je u škripac
ona bi izmigoljila na sve strane

vješao sam je o drvo
ona bi iscurila kroz omču

bacao sam je u zrak
ona bi se spustila kao kiša kao snijeg

razvlačio sam je s Mjesecom
ona bi disala plimno

zatvarao sam je pod zemlju
ona bi izašla kao tiha ponornica

zakapao sam je u pustinju
ona bi izrasla u kaktus

ostavljao bih je planinskim vucima
ona bi potekla kao brzac

na vatri sam je pekao
ona bi isparila

prepuštao bih je tamnoj noći
ona bi ujutro zasjala rosom u prstenu

na kraju očajan i bez mašte
popijem je
a ona mi se odjednom poda