Kolumne

četvrtak, 23. veljače 2017.

Dejan Đorđević | Bili ste u pravu





I kad bi me raspeli na krst
Razumeo bih
Vasu muku, vase stradanje, vasu prazninu.
Sada lepo nestanite
A ja cu vam oprostiti.

***
Na seoskom blatnjavom putu
Lezala je pregazena jabuka
Nisam imao izbora
Spustio sam se pored nje
I cekao zlocestog vozaca.

***
Pali smo horizontalno
U bele kvadrate
Krvarili do jutra
Obojili prostor
Zazidali secanja
I sada smo nemi i prazni.
A hteli smo samo da nestanemo
Drzeci se za ruke, zaljubljeni
I nista lepse, i nista bolje.

***
Izvadite trn iz moje glave
Cekic, rdjav ekser
Djavo koji vreba
Ne zakiva.

Nema komentara :

Objavi komentar