što noćas k’o iz kabla
kiša pljušti.
A ja u ovaj kasni sat,
bez ambrele,
vani stojim i slušam
njen govor nemušti.
…
Zar ti sjećanja,
k’o i meni, blijede.
Ili se preko njih nadvio
zaborava pokrov.
Godinama već
uvijek na pljusku,
duša se u meni prene
tek na suza zov.
…
A noćas pada li pada,
i kapi kapte li kapte,
kao da svaka naosob
u uši mi tiho guče:
“I Bog je na tvojoj strani
samo kad ti se plače”.
A noćas ne da mi se plače,
neg’ i vrišti i jauče…
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.