Kolumne

četvrtak, 8. prosinca 2016.

Mladen Ćosić Točak | Noćas mi se plače…


Ne, nemoj se čuditi, draga,
što noćas k’o iz kabla
kiša pljušti.
A ja u ovaj kasni sat,
bez ambrele,
vani stojim i slušam
njen govor nemušti.

Zar ti sjećanja,
k’o i meni, blijede.
Ili se preko njih nadvio
zaborava pokrov.
Godinama već
uvijek na pljusku,
duša se u meni prene
tek na suza zov.

A noćas pada li pada,
i kapi kapte li kapte,
kao da svaka naosob
u uši mi tiho guče:
“I Bog je na tvojoj strani
samo kad ti se plače”.
A noćas ne da mi se plače,
neg’ i vrišti i jauče…

Nema komentara :

Objavi komentar