Željko Medić Žac – rođen je u Zadru 1970. godine. Studirao književnost u Zadru i Beogradu.
Do sada je objavio pet zbirki pesama: Pobuna simbola (2005.), U dane divnih čuda (2010.), Pronalaženje belutka (2010), Na tihoj ravni svakodnevice (2014.) i Apneja (2016.).
Od 2013. godine član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.
Do sada je objavio pet zbirki pesama: Pobuna simbola (2005.), U dane divnih čuda (2010.), Pronalaženje belutka (2010), Na tihoj ravni svakodnevice (2014.) i Apneja (2016.).
Od 2013. godine član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.
***
Dugo si čekala tramvaj na stanici A sa leve strane Save Vlažno veče Već se ukrcalo na nevidljive skele Preteći Da čitav osvoji grad Čim se uspne uz zidine strme I taman što si otišla (a valjda zbog nekog zastoja) Pristigla je čitava crvena kompozicija Kao voz Na trenutak sam pomislio Da se sa tog mesta sasvim sigurno vidi Rusija I da će baš tad ispod gvozdenih točkova zapištati para I penješ se na prste I vešaš se oko vrata I još... Poljubac Pre nego uđeš I ti se već naginješ kroz prozor |
***
Pesma je najkraća moguća isprekidana linija Između onoga koji je neprekidno povlači I one koja je sa prekidima čita Zbog nje su izmišljena prva pisma Azbuke su se kristalizovale Tek u njenim očima To ne pišem ja! I ne umem da te poredim I ne znam čemu služi metafora Ovaj svet je Tražilište U kojem je reč samo bledi trag Jednog davno zaboravljenog jezika Kada se misao Prenosila kao muzika sfera I nijedna razdaljina nije bila velika |
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.