Slava Rosandić | Kolovoška sjeta

 ... još s opojem joda
u porama ljuskaste kože

misli se vrzmaju, skanjuju - 

panično

glože i množe;

već!

kišnim će galopom

jurnuti jarosna jesen

u um još zlatastom bakljom

žarsuncem zanesen.

Ah! te molekule orosne -  

ko razbludne

orgijaju lascivne vode - 

zar oskvrnut' ljeto nam moraju!?

... jer kolovoz, eto, nam...

 ode...

I kiše jedared će kisnuti

poput svemirska plača

i pokisle nas će obujmiti -

jer voda se zanavijek 

vraća...