Lipa vila izronila
iz studenog bistrog vrila.
Svoje bujne zlatne kose
ranon zoron raspustila.
A sve čari njenog tila
u sebi je rika skrila.
Uzdah jutru punon rose
krasna vila izmamila.
Pa nečujno zaronila,
guštima se pripustila.
Čvrste grudi ča prkose
bistra voda obujmila.
Mnoge oči izludila
i rika se zajubila.
Svi bi tili da je prose,
a ona ih rastužila.
Svoga dragog lipa vila
ispod slapa zagrlila!
Kolumne
Jelena Hrvoj |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
ponedjeljak, 14. listopada 2024.
Željko Bilankov | Lipa vila
Labels:
poezija
,
Željko Bilankov
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.