Eda Budić | Moj sin i ja zdol ulike

Ni to neka stara ulika

-vidila je samo jeno državo-

samo je par liet bila zapušćena .

Grane,već debele

počele su se križat

pilimo hi i šiškamo

vučemo na kup,

do par dan,

kat se malo prosušiju

ćemo hi nažgat.

Ulje u njih

u lanjskemu lišću

goret će i teplit.

Mi ćemo se potit

rivat grane u uganj

gledat plamik kako

visoko praska i hita

u dihu dima profumanega

z uljen zemljon i buron

ćutit more-

tamo zad vrha se lašći.

Ulika će- laglja,

kako divojčina

rast i širit se

do smokve ka je čeka

da skrižaju grane.

ulika- maslina

nažgat- zapaliti

plamik- plamen

dih- miris

profuman-namirisan

lašći-svjetluca