Slava Rosandić | Svatko ima svoje demone…

 

… i premda nas okružuju 

obojani živući oblici

i prštavi zemljokrajolici - 

svatko strahuje 

i samuje

zbog nečeg…

Zar? 

zbog poraza i neuspjeha;

zarad bolesti il' pak

zatomljenih, prešućenih

panika, fobija, trauma, smrti…

Zar?

zbog neizvjesnosti, gubitaka, 

sivila i bezličnosti 

dneva svagdašnjih!?

Svatko neželjeno ali ipak! obilato, hrani svoje gladuše - demone…

I najgore je uprav' to - 

što im se nikuda i nikako i nikada - 

ne može umaknuti…

… jer bježe i putuju s nama - 

neraskidivo utkani u umu, 

krvavim noktima ukopani - 

urasli… 

… u naše tkivo!