Ruža Silađev | Uskrs na salašu

Stojali smo na salašu. Po' Dunovom. Nikoliko duži iza salaša se prostirala šuma Srebrenica. Isprid salaša dokle god okim možeš dosegnit, velika ledina, pa njive upravo do sela. Čini mi se da su sva doba godine prvo kod nas stizala. Pogotovu proliće. Naš stari  je izajutra izlazijo prid salaš, skinijo šešir, izmolijo Očenaš, digo glavu prama nebu i meriso prvo šumu.

     -    Ala merišu vrbe. - onda bi se okrenijo prama njivama.- Merišu oranja i  mlada žita.  Uskrs je blizu.

Stvarno. Jata tičica su se vraćala u šumu. Garvanovi, vrane i vrapci su đalakali od ranoga jutra do kasne večeri, po cile dane. Mlada žita su zazelenila po njiva. U šipragu rozno procvale trgunjice i kukinje se osule bilim cvitom, a nuz panjeve ljubičice i visibabe.

     -    Vidi, kako je nebo čisto i jasno ko tvoje okice - reko mi je stari.

A, uveče ka'se nebo ospe zvizdama i majka i stari su voljili izmolit Pozdravljenje napolju prid salašom. Svaka petka uveče svima nama su kazivali:

        - Oprašćajte.

Izašli su napolje čim zvizde izajdu i osamili  se. Majka je ošla na jednu stranu, a stari na drugu. Molili su se svako za se. Izrekli ispovid i zamolili Svevičnjega za oprost. Do ujtru nisu ništa jili ni pili. Kad počme svanjivat, prija neg što izajde sunce, obadvoj su odrizali koricu kruva i ope ošli napolje malo dalje od salaša. 

     -    Gospodine, nisam dostojan da unideš pod kruv moj, nego samo reci rič i ozdraviće duša moja.- pojili su tu koricu kruva, vratili se doma i nastavljali svagdanje poslove. To jim je bila pričest.

     -    Bog dragi je svud i ako ga moliš o'srca, molba će ti bit uslišita. –rekla je jedamput majka.

Tako su radili uvik petkom, jel salaš je bijo daleko od sela i crkve. Jedino za Uskrs i za Božić, dada je prezo konje i svi smo išli na ispovid i pričest u crkvu. Tako smo išli i na Božić na Pološnicu i na Uskrs na Svetenje. 

        Na Uskrs su se dada i stari podilili. Ujtru rano jedan od nji dvoj je odno, jel majku, jel mater, jel nenu sa košaricom punom uskršnjega jila na Svetenje.  Ka' se vratu fruštukovali smo i ope jedan od nji je prezo konje i sve nas natovarijo i nosijo na veliku misu.

          Jedne godine o Uskrsu nam se oždribila Vrana, a Vranac je šanto na livu nogu. Radovali smo se ždribetu, al mater je rekla:

     -    E, ve godine nećemo jist blagosivano jilo. Ne možemo u selo. Pišice možemo samo jedamput. Dicama će jako noge bolit. Misu na Uskrs nikako nećemo propuščat, makar sikirice padale, al na Svetenje nećemo moć. 

       -   Neka se brinit. Već će se dragi Bog nastarat. - rekla je majka.

Moja majka je bila prava mudrika. Mada je mene uvik kazivala da znam „u tri cara“, ona je znala utišit, požalit i razveselit.

                              *

         Osvanijo je Uskrs. Dan je bijo ko izmislit. Sunce. Vedro nebo i zeleno žito su se daleko sjedinjavali, tamo digod blizu Sent-Ivana. Mi dica smo se bosi iz kreveta raširili po dvoru i tražili gnjizde i šta nam je dono zec u nji. Po ledine u trave istom smo našli šareno jajce. Bila su našarana travama kakigod ima na ledine. Bilo je i naki što se voskim našaralo. Izmeđ toga smo našli di koju jabuku, jel kesicu šareni šećera jajica. Na dvor je izašla mater i iznela ureditu košaricu sa jilom za svetenje. Priko njoje je bijo bil ko snig, tarak od srvijana sa širokima čipkama. Još je zagrabila kanticu  vode iz bunara. Otac je uzo košaricu i kanticu i reko:

     -    Ajte, dice, ite se navuć i obut, pa ćemo it do prvoga mladoga žita.

Potrčali smo za ocim. Tu lipu posvečano ureditu košaricu sa jilom i kanticu sa vodom je metnijo u njivu di je raslo mlado žito. Otkrijo je košaricu do polak. Otac se prikrstijo i reko:

     -    Ostavićemo  tude.  Bog dragi će  već blagosovit.

Vratili smo se u salaš. Stali smo oko astala sa krušnim tarkom. Jedno vrime smo se molili, a onda je majka rekla ocu:

       -   Stipo, dite, sad već možeš pojt za košaricom i svetom vodom. Sad je već spala Božja rosa na nji.

Gledili smo sa praga kako otac žuri do žita. Ka je dono košaricu, bila je sva vlažna. Posvečani tarak je bijo skoro svaj mokar.  Pleteni kolač, šunka, jajca, luk i ren su bili orositi. Dragi Bog je blagosovijo naše i jilo i pilo. 

      _________________________________________________________                                                                                                                          

            

P.S. Tumač riječi:

dada-otac

majka-baka po ocu

srvijan-vrsta rebrastog platna ručno izatkana

stari- djed po ocu

šantat, šanto-hramati, hramao

tarak, tarki-ubrus, ubrusi