Marko Todorović | Moja majka

Majka je rođena u Plavu, 1966. godine
Prava Crnogorka, govorili bi

Zatim je došla u Beograd da studira

Sa svojim očekivanjima od života

- da ima služavke

I dobro da živi

Znala je, da od tog posla nema ništa

Da se za dinar mora pomučiti

Onda je rodila brata

Njegovi učestali napadi astme

I noćni odlasci u hitnu

Poljuljali su njenu želju da rodi drugo dete

Ipak, otac je pri svome ostajao

I ja sam došao

Onda smo u šumu odlazili

Drva iz šume dovlačili

I jeli krompir i kupus, za doručak

Tako barem svedoči sećanje moga brata

U crkvu je odlazila

Da uzme nekakve pomorandže,

Deo donacije za ugrožene nakon bombardovanja,

Sveštenik joj rekao da ona uzeti ne može,

Jer je muslimanka

Raskrstila sa crkvom,

Od svoje je kuće napravila hram

Gde jedina je religija bila skromnost

...

Ona ne piše poeziju, još manje romane i priče

I svoju decu ne hvali po društvenim mrežama

Već radi u domu staraca

Fizičke poslove i negu

Zna da njeni sinovi nisu kraljevi i prinčevi

I da njena kuća nije dvorac

Uzima motiku, i baštu okopava

Dok nekad smo imali koze

Iz sećanja iskrsavaju rogovi,

Kažu da u njima obitavaše crvi

I kažem joj:

- Majka, nisi uspela.

Odgovara mi:

- Uspela sam, imam dva sina.

Srce mi puno

Izostavi sarkazam i kreni u patetiku

Ako ćeš ovo patetikom nazvati.

Ti koja si utočište moga tela bila

I koja si mi dozvolila da svet ugledam

Voljena si

Oca si od samoubistava odvraćala

Kada je krov garaže pravio

I u afektu govorio da će se obesiti

Samo zato jer mu loše ide

Tada bi mu govorila:

Stani. Preračunaj se. To košta.

...

Živi

Sa rukama izbrazdanim

I očima koje više od nas vide

I kad bih želeo da uspem

Zbog tebe bih to učinio

Da barem delimično nanetu ti nepravdu umanjim

Da te od sveta sačuvam, sada

Kao ti mene, nekada

Kada sam verovao u pravične ishode

Radovala bi se traljavom uspehu

Nagovarala da pijem kozije mleko

Jer pospešuje pamćenje

U mom je oku tvoja mladost sačuvana

Tvoja starost, i tvoja buduća smrt, biće

Kada se jednom sa tobom rastanem

Nastani se u mom srcu

Tu ćemo se sretati

I ti ćeš biti mlada i lepa

Tako nedostižna za sve oko sebe

Ispod srca si me nosila, mesecima

I pod mojom se težinom savijala

Ja ću te na leđima nositi

I biti tvoj korak, onda kada tvojih koraka na zemlji ne bude...