Koliko je zatvorenih prozora sad u meni
Čekam da jedan od njih prodihtuje
Da uđe malo vazduha ne bi li pukla kao boca u vatri
Sahranjujem sve loše misli
Sahranjujem šarenilo ludila
Noge me izdaju i telo kao mladu Fridu
Čekam taj dan
Kao svetlo u mračnom tunelu
Kako mi je drago što nema aluzija na tebe
Jer u realnom svetu ne postojiš
Samo u meni i mojim mislima
Čekam taj dugo čekani dan
Prepodne začinjeno kišom
Verovatno kišom
Kiša je naš verni saveznik koji će pratiti do kraja
Ne volim sneg
Sneg me podseća na nevinost života kog odavno više nema
Sve je sivo i pidseća na trulog pauka koji mesecima stoji u ćošku moje sobe
Sahranjujem šarenilo Fride Kalo
I njenu žal za njim koji je besomučno ostavljao
Ostavljao a opet ostao do kraja kraj nje
Čekam taj dan zaliven kišom iz oluka
Čekam to prepodne pod kišobranom mojih misli o tebi
Čekam da se sruči armija olovnih suza na mene
Ali ne dam
Sahranjujem suze Fride Kalo
Jer ja čekam
Čekama taj dan
Prepodne
U oblaku kiše čije znake samo nas dvoje razumemo
Kako mi je drago zbog toga
Nema aluzija o tebi ni prigovaranja
Jer te nema u stvarnom svetu
Ti si moja sačuvana misao
Moja reč davno nestala u šumu
Dučićevski pokušavam da budem nežna
Al mi ove večeri ne polazi za rukom
Jer ja čekam
Čekam kišu i tebe
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.